Rođena je 25.06. u Bečeju, gde je završila Osnovnu školu. Nakon završene Karlovačke gimnazije (pravni smer), diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Pod uticajem svega što je radila na polju muzike, a to su dečije emisije tipa „Muzički tobogan“, „Zmajeve dečije igre“, završena niža muzička škola – odsek klavir, višegodišnji studijski back vokal, učešće na gitarijadama i festivalima (Subotički festival, Zaječarski festival i dr.), definitivno se 1996. godine opredeljuje za profesionalno bavljenje muzikom.


 

_MG_2091 kolorIzdala je četiri nosača zvuka (mc, cd), prva tri u izdanju produkcijske kuće „Komuna“, a četvrti u izdanju produkcijske kuće „City Records“. Prvi pod nazivom „Tanja Banjanin“, drugi „Ljubav ima ime“, treći „Tama i svetlo“ i četvrti „Igra“. Tokom rada ostvarila je saradnju sa eminentnim umetnicima Vojom Aralicom, Kornelijem Batom Kovačem, Kristinom i Aleksandrom Kovač, Vlatkom Stefanovskim, Nenadom Stefanovićem Japancem i drugim poznatim umetnicima. Za njenu karijeru, sticajem okolnosti, karakteristični su domaći i međunarodni muzički festivali. Dobila je brojne nagrade:

  1. – festival „Sunčane skale“, dobila je nagradu za najbolju interpretaciju;
  2. – „Budvanski festival“, osvojeno prvo mesto sa pesmom „Ja činim sve“;
  3. – nagrada SOKOJ-a na „Budvanskom festivalu“;
  4. – nagrada za najbolju interpretaciiju na „Budvanskom festivalu“;
  5. – nagrada za najbolju interpretaciju „Budvanskog festivala“;
  6. – pobedila je na međunarodnom festivalu „Slovenski Bazar“, u Belorusiji – Vitjebsk;
  7. – nagrada „Zlatni melos“ za najbolju pop pevačicu godine;
  8. – festival „Sunčanie skalame“ sa pesmom Kristine Kovač „Ko malo vode“, nagrada za najbolju interpretaciju;
  9. – nastupila je sa pesmom Zorana Popova „Istina“ na Izboru za pesmu Evrovizije;
  10. – „Budvanski festival“, pesma „Početak priče“, nagrada za najbolju interpretaciju;
  11. – nastupila je na „Budvanskom festivalu“ sa pesmom Aleksandre Milutinović „Gubim te“;
  12. – nastupila na „Budvanskom festivalu“, u revijalnom delu sa pesmom „Ja cinim sve“;
  13. – nastup na „Budvanskom festivalu“ sa pesmom Aleksandre Milutinović “Ljubavna…”.

U saradnji sa Vlatkom Stefanovskim za film „Tri letnja dana“, otpevala je sound track pod nazivom „Izmisli Bože novi svet za nas“, za koji je tekst napisala Marina Tucaković, a komponovao je Vlatko Stefanovski.

Za nju su karakteristični nastupi i pevanje uživo sa bendom. Sve TV emisije sa najvećim brojem gledalaca ugostile su Tanju, kao i najčitaniji nedeljnici koji su imali priliku da sa njom urade intervju i naslovne strane.

_MG_2023 gw

I – Umetnost vs. šund

 

  1. Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

U istoj meri u kojoj je u drugim oblastima sa pojavom kompjutera došlo do manipulacije, a samim tim i do pada kvaliteta i pojave nusproizvoda, toliko je to slučaj i u muzici. Dakle, po meni, to je bilo neminovno, ali slaba vajda od toga. Kao i sve što je loše, ni oni neće i nisu dugo.

  1. Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ne, nije ubio umetnički izraz u muzici, a da, doneo je šund.  Ovo pitanje je povezano sa ovim gore. U jednom periodu mi se čak činilo da stvari idu u tom pravcu, ali hvala bogu, muzika, prava muzika i muzički izraz je nepobediv. Isuviše velika “sila” da bi bila tek tako ubijena.

 

II – Analogno vs. digitalno

 

  1. Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno da mogu da čujem razliku, ali sumnjam da klinci to primete.

  1. Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Prva i osnovna prednost digitalnog zvuka je to što je dostupniji, odnosno može da bude dostupan svima, što će reći puno ljudi te čuje. Sa druge strane, upravo ta činjenica je, bar za sada, ubila  muzičko tržište. Prejaka reč „ubila“…verujem da je i to samo faza i da će i to biti prevaziđeno. Naravno, zvezda vodilja u tom smislu neće biti interes i boljitak muzičara, već ovih što izvorno od njih imaju profit . Ali, nema veze, posredno, to će uticati na muzičare. Ja sam romantik koji i dalje voli ploče i čuva ih. Vidim da se ljudi polako vraćaju pločama…negde sam pročitala da se prodaja poloča prošle godine drastično povećala u odnosu na prethodni period.

 

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

 

  1. Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Naravno da ne može svako da bude studijski muzičar, svirač, pevač, šta god. Da, tehnika je bitno „olakšala“ studijski proces, ali sviranje i stvaranje je za prave muzičare i  producente i dalje zakon. Živ zvuk je živ zvuk, nema tu puno filozofije. Svako normalan gleda da što više uživa dok radi i što manje gubi vreme na gluposti tipa – aj’ponovi hiljadu puta jednu frazu. Ali, za prave je poenta u uživanju.

 

  1. Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je, ali ponavljam, poenta je uživanje, a ono proističe iz različitih interakcija. Interakcija u najvećem broju slučaja prevazilazi okvire dnevne sobe.

 

IV – Sviranje vs. programiranje

 

  1. Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Muzika je očigledno, čim se hiljade ljudi uz nju njiše u transu. Dakle, da. Potpuno je drugačija od “klasičnog” muziciranja, tog osećaja, kvaliteta i uživanja. U početku sam osećala neku vrstu antagonizma, pa čak i podsmešljiv odnos. Priznajem da sam  taj podsmešljiv odnos prema proizvođačima takve muzike (mislim da je to pravi izraz) donekle zadržala, ali sve je to o.k. Niko nikog neće uništiti, svi treba da rade.

  1. Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Ja sam ubeđena da prosečan slušalac tu razliku ne primećuje. Na kraju krajeva, to prosečnog slušaoca ni ne zanima.

 

V – Nosač zvuka vs. youtube

 

  1. Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Delimično sam odgovorila na to pitanje, ali hajde ponoviću. Naravno da je obezvredio cenu, a što se tiče autorskih prava, ona će zaživeti u pravom smislu kada sistem kod nas generalno bude uspostavljen. Dakle, neće u skorije vreme.

  1. Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Youtube slušaoci imaju “specifičnu”  težinu, ali ne u kontekstu koji si ti naveo.

 

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

 

  1. Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Čini mi se da elektronski mediji imaju primat, ali šta ja znam, ja sam stara škola. I dalje volim klasičan pristup svemu, pa i tome. Kombinacija jednog, drugog i trećeg je najbolja.

  1. Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne.

 

VII – Borba za RnR

 

  1. Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Moj bend je uvek aktivan, samim što smo zajedno petnaestak godina. A, da li bi mogli više da radimo, ako si pod tim podrazumevao pojam „aktivan“, da, mogli bi. U planu mi je upravo da napravimo svirku koja će video i tonski biti kvalitetno zapakovana, a onda se vraćamo na „tehničko“ pitanje koje je negde i tema ovog intervjua, treba da rešimo kako ćemo to plasirati. Osim toga, hoću da uradim i singl.

 

 

 

Predrag Jovanović / Računajte na računare/ RADIO BEOGRAD 1

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here