Trenutno svira sa grupom The Few Fellas. Članovi ovog sastava su prekaljeni R’n’R muzičari poznati publici iz Srbije i okruženja po mnogim projektima i saradnji sa mnogim bendovima, čak i učesšću u pozorišnim predstavama. The Few Fellas su: Nikola Dragovic- vokal i gitara, Aleksandar Mitanovski Mita – gitara i prateći vokal i Veljko Veselinovic – kontrabas i prateći vokal.
Mesto: Beograd
Instrument: Gitara
Bend/bendovi (hronoloski): Krokodili, Vera Kvark, Dža ili Bu, Trinidad Trip Band – pozorisna predstava Trinidad, Nick Drag, Boban & Vera Kvark i The Few Fellas .
Izdanja:
Vera Kvark – R‘n’R Kralj (nezavisno izdanje)
Dža ili Bu – Drugi Talas kompilacija (nezavisno izdanje)
Milutin i Trinidad Trip Band – Bez Struje, Live Sava Centar (MTS Records)
Kristali – Kristali gost na albumu (L.V.O. Records)
Trinidad Trip Band – The Trinidad (PGP)
Nick Drag – Neon King (Neon King Records)
I – Umetnost vs. šund
- Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Pojava kompjutera je dala tehničku mogućnost, ali nije pojava kompjutera kriva za ekspanziju loših muzičara nego mediji koji promovišu takvu muziku i muzičare.
- Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Mislim da nije ubijen umetnički izraz, a nabeđenih muzičara je uvek bilo i biće, kao i u svakoj drugoj profesiji.
II – Analogno vs. digitalno
- Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Po meni to je potpuno nebitno, mada mogu da čujem razliku. Bitna mi je muzika, šta ona nosi, kakva je energija, kakva joj je poruka. Kako je ta muzika snimljena i kom pravcu pripada, to me zaista ne zanima. Ja delim muziku na “ona što mi se sviđa” i “ona što mi se ne sviđa”. To se vremenom menja, posle nekog vremena počne da mi se sviđa ona sto mi se nije sviđalo i obrnuto.
- Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Ogromna prednost digitalizacije u muzici je što možeš u kućnim uslovima, za cenu jednog prosečnog računara da imaš vrlo pristojan demo studio, što je meni kao nekome koji se bavi, pored sviranja, i komponovanjem i aranžiranjem ogromno olakšanje, jer mogu zaista da čujem svoje ideje, a ne samo da ih zamišljam. Sa te strane mislim da je doneo boljitak, mada se uvek trudim čak i na tim pilot snimcima da mi što više stvari bude odsvirano, a ne programirano.
III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
- Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Pa tu je u stvari najbitniji poriv i razlog zašto snimaš muziku. Ako je snimaš kao nešto za jednokratnu upotrebu, da se što pre pojavi na top listama, onda naravno da će što više instrumenata, po mogućnosti svi, biti programirani, još to lepo se zakiti spotom sa tovarom skromno obučenih plastičnih devojaka i naravno u takvoj produkciji nema potrebe za bilo kakvim muzičarem, a kamo li dobrim. Sa druge strane, ako zeliš više od toga nešto što ima neku težinu, a ne služi samo za prostačku instant zabavu, moraš da se potrudiš i odsviraš. Za pravu stvar će uvek biti mesta za dobrog instrumentalistu.
- Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Pristojan informativni snimak, moze da se napravi i u kućnim uslovima. Ozbiljno producirana stvar – ne. Problem je u tome što se nama ovde serviraju stvari kao “ozbiljna produkcija” snimljene kod Čika Miće u kuhinji.
IV – Sviranje vs. programiranje
- Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Za mene je prava elektronska muzika svirana, jedina razlika je što su svirani elektronski instrumenti. Da li Jean Michel Jarre zapostavlja osnovnu karakteristiku sviranja muzike i živog izvođenja? Znači moj odgovor je – elektronska muzika jeste prava muzika.
- Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?
Uhuhuhuh, teško pitanje. Nisam siguran da li slušalac može da provali razliku, pošto je tehnologija u tom segmentu žešće napredovala, ali mislim da može da oseti razliku, nesvesno da ne zna tačno šta mu je čudno. Programiranje je još uvek sterilno u odnosu na svirku, ali bojim se da neće još dugo biti tako.
V – Nosač zvuka vs. youtube
- Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Autorska prava se više nikada neće dovesti ni blizu nekadašnjeg nivoa, pre svega zbog smanjene prodaje nosača zvuka, ali zato razvojem tehnologije mogu bolje da se prate emitovanja radio i TV stanica. Kada b o kod nas postojala volja da se primeni i zakon i tehnologija bilo bi sve OK.
- Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Nikada nije postojao nosač zvuka koji može i približno da prenese atmosferu koncerta, čak ni koncertni snimci. Verujem da smo svi bili dovoljno puta na koncertu omiljenih nam bendova da znate o čemu govorim. YouTube je dobar kao informacija, da to bude neki početni kontak sa izvođačem, ali nikako kao i najmanja paralela živom nastupu.
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
- Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Mislim da može biti jako uspešna, ali nisam siguran da li bi bila i potpuna.
- Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Moja iskustva su da “Going” podeliš sa tri, a “Maybe” sa pet.
VII – Borba za RnR
- Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Aktivni smo i trudimo se da odsviramo što više svirki na što različitijim mestima, pred što različitijom publikom, kako bi što više ljudi upoznali sa ovim pravcem muzike.
Intervju i tekst: Predrag Jovanović / Računajte na računare
