Arsenal fest 2024 je, u prostoru Kneževog arsenala u Kragujevcu, otvoren spektakularnim nastupima koje su na Main stageu priredili Asian Dub Foundation, Partibrejkers, Dogstar i Brkovi. Kiša je u nekoliko navrata tokom dana polivala grad u srcu Šumadije, uz grmljavinu, međutum, kao u savršenom scenariju, nebo se razvedrilo upravo pred početak programa na glavnoj sceni.
Asian Dub Foundation su stari znanci kragujevačke publike i Arsenal festa. Britanci, već odavno omiljeni u Srbiji prezentovali su ubedljivo svoj karakterističan elektro-etno-ragga-pank koktel još pod dnevnom svetlošću, dok je publika, iz pesme u pesmu, punila prostor ispred Maina. Ritam je udarao pravo „u stomak” i Kragujevac je to ponovo sjajno prihvatio, od prve do poslednje pesme. Rasplesaše se mnogi, a oni najposvećeniji su zajedno sa bendom pevali „Stand Up”, Fortress Europe” i još mnogo toga iz svih faza njihove karijere, sve do završne „Rebel Warrior”. „Gde ste prijatelji?”, čulo se u jednom trenutku sa bine na srpskom, što je izmamilo ovacije.
Već pun Main je dočekao Partibrejkerse, koji su, interesantno, baš kao i 2016. podelili glavnu binu Arsenala sa ADF. Frontmen Zoran Kostić Cane je, pre pesme, imao nešto važno da kaže: „Treba da se skupe novci za petoricu dečaka koji boluju od Dišenove mišićne distrofije. Broj 5 na 3091, pomozimo drugom i pomoći ćemo sebi”. Krenuli su Brejkersi, baš kao i pre osam godina, sa „Ona kaže ljubav pokreće ovaj svet”, pa nastavili uobičajeno za uvodnu fazu njihovog koncertnog programa – „Ako si”, „Ona sve zna”, „Zemljotres”, „Lobotomija”, „Ćutanje”, „Noćas u gradu”… U furioznoj rokenrol vožnji stiglo se do moćne završnice – „Hipnotisana gomila”, „Kreni prema meni” i za sam kraj „Hoću da znam”.
Brejkersi su svojevremeno svirali zajedno sa Džonijem Depom, a ove večeri ih je „nasledio” na bini drugi holivudski superstar, Kijanu Rivs i njegov bend Dogstar. U ovoj priči, međutim, Kijanu nije zvezda već basista koji na taj način, pored primarnog glumačkog posla, ali i višedecenijskog humanitarnog rada, zadovoljava svoju glad i za muzikom. Neposredan, opušten, mahao je i smeškao se svima pred početak nastupa. Na bini nenametljiv, kao da je pomalo i u senci frontmena Breta Domrouza. Obožavateljke, čiji se vrisak glasno čuo čim se bend pojavio na pozornici, ipak su mogle da budu zadovoljne jer je Rivs, očekivano, bio dominantno prikazivan na video-bimu. Uz sijaset telefona koji su ovekovečili dolazak planetarne zvezde u Kragujevac, alternativni bend je čvrstom svirkom potvrdio opravdanost prošlogodišnjeg povratka na scenu, posle duge pauze. Nema sumnje – stekli su popriličan broj fanova i među onima koji nisu poznavali njihovu muziku, već im je Kijanu Rivs bio „mamac”.
Uvodno veče 14. Arsenal festa zatvorio je još jedan bend koji je odavno odomaćen u prostoru Kneževog arsenala, Brkovi. Pank-folk legende su nastupile u Kragujevcu u sklopu obeležavanja 20 godina postojanja benda. Egzaltirana atmosfera u sitne sate na festivalima odavno je njihova specijalnost, pa ni ovoga puta nije izostalo, uz šutke, euforično pevanje uglas njihovih starih hitova, ali i onih sa aktuelnog albuma „Krvava novčanica”.
Na Gardenu su prve festivalske večeri prašili Jarboli, Keni nije mrtav, Svemirko, Ničim izazvan.
Dugo iščekivani, spektakularan koncert Bijelog dugmeta, povodom 50 godina od osnivanja benda koji je ispisao stranice istorije rokenrola na ovim prostorima, obeležio je drugo veče Arsenal festa 2024 u Kragujevcu. Više od dva sata prostorom Kneževog arsenala orili su se hitovi iz svih faza karijere Dugmića. Goran Bregović, Mladen Vojičić Tifa, Alen Islamović, Zoran Redžić, Dragan Điđi Jankelić i Ogi Radivojević, koji se priključio grupi na klavijaturama, priredili su u srcu Šumadije koncert za pamćenje.
Nastupi na njihovoj slavljeničkoj turneji su koncipirani tako da na binu, od pevača, prvo izađe Mladen Vojičić Tifa. Počelo je uz vrišteću „Padaju zvijezde” i krcat Arsenal sa visoko podignutim rukama. I ostatak njegovog dela koncerta, razumljivo, činile su pesme sa jedinog albuma koji je on otpevao sa Dugmićima. Nizale su se „Meni se ne spava”, „Aiaio (radi radio”), „Lažeš”, „Za Esmu”, Jer kad ostariš”… Iz faze grupe sa Željkom Bebekom za mirofonom Tifa je otpevao „Ha, ha, ha”, „Ako možeš zaboravi”, „Ipak poželim neko pismo”, Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac” i za mnoge iznenađenje, „Zašto me ne podnosi tvoj tata”, da bi euforično finale tog dela koncerta donele lipe koje cvatu. Publika, treba li to uopšte naglašavati, pošteno je „odrala grla” uz repertoar koji se urezao duboko već 40 ili 50 godina.
„Štafetu” je zatim preuzeo Alen Islamović, popevši se na pozornicu sa štakama jer mu je, dok je igrao tenis, pukla tetiva i tri dana pre koncerta je operisan. To ga, međutim, nije sprečilo da, sedeći, otpeva za čistu desetku. Fokus je, očekivano, bio, počev od himnično otpevane „Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo”, na poslednja dva albuma grupe. Uz vijorenje zastave Jugoslavije u publici, uglas se pevalo „Zar ne vidiš da pravim budalu od sebe”, „Evo, zakleću se”, „Šta ima novo”, „Nakon svih ovih godina”, „Napile se ulice”… Alenu su „pripale”, iz prve faze grupe, „Na zadnjem sjedištu moga auta”, „Ne spavaj, mala moja, muzika dok svira” i „Doživjeti stotu”. Ubedljivo finale udružilo je njih dvojicu, te su zajednički otpevali „Hajdemo u planine”, „Đurđevdan”, „Ima neka tajna veza” i „Ružica si bila”. Bijelo dugme je, uz prilagođen tonaliteti tempo pesama, zvučalo bolje nego na koncertima 2005. godine.
„Ima noći koje se pamte i onih koje se zaboravljaju. Nadam se da ćete ovu noć pamtiti”, rekao je vidno zadovoljni Goran Bregović po završetku nastupa.
Veče na glavnoj pozornici su otvorili Nouvelle Vague. Francuski bend čija je osnova obrađivanje novotalasnih i post-pank klasika u bosanova/pop-rok maniru, uvek je nailazio na odličan prijem u Srbiji, te ih je i Kragujevac sinoć oberučke prihvatio. Kako i ne bi, kad su u njihovo prepoznatljivo ruho odenute vanvremenske pesme kao što su “Love Will Tear Us Apart” (Joy Division), People Are People (“Depeche Mode”), “Only You” (Yazoo), “Girls On Film” (Duran Duran)…
Veliki stilski zaokret posle Bijelog dugmeta i, shodno tome, potpuno drugačiju, znatno mlađu, ali I dalje mnogobrojnupubliku privukao je, iza ponoći, Slobodan Veljković Coby, reper i popularni producent, uz dominantan zvuk trubača. Pred binom su se sjatili njegovi obožavaoci koji su horski, bez izuzetka pevali sve tekstove: “Odakle sam ja”, “Zlatno dete”, “Džek I Džoni”… Duboko u noć program na Main Stageu je zaključio američki reper Lil Pump.
Gardenom su druge večeri gospodarili Njezz, Vojko V, Ritam nereda, Mortal kombat, Miki Radojević i bend, Mimi Mercedez
Na spektakularan način je završeno 14. izdanje Arsenal festa u prostoru Kneževog arsenala u Kragujevcu. Poslednje, treće, još pre dve i po nedelje rasprodato veče, obeležio je veličanstven koncert regionalne zvezde Zdravka Čolića sa simfonijskim orkestrom, prvi njegov takve vrste u Srbiji.
Magični Čola je na Main Stageu nastupio uz instrumentalne soliste novosadskog Big benda i orkestra opere SNP Novi Sad, pod dirigentskom palicom Fedora Vrtačnika. U čak dva sata i 40 minuta sačinjen je repertoarski izbalansiran, i ovakvom zvuku potpuno prilagođen program od 33 hita iz Zdravkove prebogate karijere, uz ekstatičnu reakciju publike i potpuno predavanje ovakvim, osveženim aranžmanima.
Čarolija je, posle impresivnog instrumentalnog uvoda, krenula od bloka hitova iz sedamdesetih („Produži dalje”,Sinoć nisi bila tu”, „Gori vatra”), da bi se nastavilo uz „Čija je ono zvijezda”, „Živiš u oblacima” … Zdravko je mnoge ostavio bez daha izuzetno visokim kvalitetom interpretacije, povremeno spektakularno odlazeći u visine („Jedna zima sa Kristinom”) i pokazujući da mu godine ne mogu ništa.
Pevalo se i igrali bez ikakvih končnica, cveće je stizalo na binu… Arsenal je postao pravo grotlo emocija, dok su se nizale „Loše vino”, „Ljubav je samo riječ”, „Svadbarskim sokakom”, Tebe čuvam za kraj” i mnogi drugi biseri, a posle kraće instrumentalne pauze i „Noć mi te duguje”, „Stanica Podlugovi”, „Mađarica”, „Ruška”, „Pusti, pusti modu”… Ubedljivo finale na bisu će se posebno pamtiti – „Ti si mi u krvi”, „Kuća puna naroda”, te grandiozna „Pjesmo moja”.
Prethodno, u treće veče na Mainu su nas uveli Circa Waves. Indi-rok bend, oformljen 2013, prezentovao je ono najznačajnije sa pet do sada objavljenih albuma, uključujući i aktuelni, prošlogodišnji „Never Going Under”. Publika koja se okupljala veoma pozitivno je reagovala na „Hell On Earth”, „Jacqueline”, „Do You Wanna Talk” i sve ostalo što je sastav iz Liverpula prezentovao.
Posle Zdravka Čolića, u uvodnim minutima novog dana na scenu su stupili Palaye Royale. Bend iz Los Anđelesa široj publici je poznat pre svega po hitu „Lonely”, koji je na Spotifyju preslušan više od 100 miliona puta, predstavio je zvuk gde ima elemenata i nu metala, melodičnog panka, bluz-roka… Sve u svemu – prava energetska „bomba”, prvenstveno zahvaljujući svemu što na bini donosi frontmen Remington Leith.
Noć je uveliko bila odmakla kad se na pozornici našao Sivert Hoyem. Mnogima najpoznatiji kao nekadašnji pevač sastava Madrugada, Norvežanin već dugo vodi uspešnu solo karijeru, što je prezentovao i srpskoj publici. Zavesu su na glavnoj sceni spustili Goblini kojima je prostor Kneževog arsenala itekako dobro poznat. Garden Stage su „zatvorili” Nik West, E-play, Savršeni marginalci, Z++, Letu štuke, a za Explosive DJ Stage su do sitnih sati bili zaduženi Sale Janković B2B Hunckie, Mancha B2B Mark Panic, Luton, Ian Pooley i Wise D & Kobe.
Grandiozni Arsenal fest 2024 pomerio je i ovog leta granice, a ostaće upamćen, pre svega, po tri velika koncerta. Uz spektakl Zdravka Čolića i simfonijskog orkestra, dugo će se pričati i pisati o slavljeničkom nastupu Bijelog dugmeta povodom 50 godina od objavljivanja prvog albumaa, kao i o dolasku planetarne filmske zvezde Kijanua Rivsa i njegovog benda Dogstar.
Na sve nije pala nijedna mrlja, Arsenal fest 2024 je u potpunosti prošao bez incidenata. Lestvica je, u minula tri dana, podignuta na još viši nivo te, sasvim sigurno, mnogi već sada iščekuju šta će, za godinu dana, punuditi 15. izdanje festivala priznatog i daleko van granica Srbije.