Meg Remi (Meg Remy), koja dolazi iz Ilinoisa i trenutno živi, i radi u Torontu, afirmirala se kao jedna od najistaknutijih predstavnica andergraund scene u poslednjih 15 godina karijere. Prve eksperimentalne albume objavila je za izdavačku kuću Siltbreeze, a od 2015. je štićenik izdavačke kuće 4AD, gde je objavila albume Half Free (2015), In A Poem Unlimited (2018) i Heavy Light (2020), a svi su bili nominovani za kanadsku nagradu Polaris. Njen poslednji album Bless This Mess uvid je u njena razmišljanja o fanku, majčinstvu, grčkoj mitologiji, sporim improvizovanim baladama i radikalno dezorijentisanoj radosti, spajajući sve pesme u eklektičnu sliku gotovo himskih pesama o životnom bolu i ostvarenjima. 
Remi je album kreirala tokom trudnoće sa svojim blizancima i sa dosta spoljnih producenata i muzičkih tehničara, tako da album daje osećaj fluidnosti i takođe odražava promenljivo fizičko stanje pevačice. Pored njenog tela, njen glas se takođe promenio tokom procesa snimanja zbog toga što se njena dijafragma prilagođavala rastućim stvorenjima u njenom stomaku. Tako su praktično svi snimci na albumu nastali u prisustvu njenih sinova, bilo u materici ili naručju. Remijevi performansi su prožeti psihologijom i fiziologijom ovog putovanja: više krvi, više osećanja, isprepletenih čuda i râna rađanja. Prikladno, pesme se uveliko razlikuju po tempu i instrumentaciji, ali pune osećaja iskustvenog otkrovenja, između otkrića i delirijuma, i kreću se po ivici eksperimentalnosti.
Čak i uvodna pesma “Only Daedalus” servira plesni R&B, a onda njen pogled skreće ka unutrašnjosti, ka sebi i međuljudskim odnosima, koje opisuju numere “Just Space For Light”, skakutava mračna balada “Screen Face” i sanjivi, radio prijateljski “RIP Roy G Biv”. Produkcija tokom čitavog albuma ostaje vrhunska, uokvirujući vokal, bas, klavijature i ritam, toplinom zvuka pakuje ih u smelu harmoničnu teksturu koja ne izneverava slušaoca, čak ni nakon više slušanja. Moglo bi se reći da je ovo album koji sadrži pesmu za svakoga. Među zanimljivijim je njen najnoviji požudni disko singl “Tux (Your Body Fills Me, Boo)”, u kojem tekst prenosi odbačeni smoking. Na svom poslednjem albumu, Meg Remi uspeva da zadrži svoju poziciju jedne od inovativnijih predstavnica indi scene, bilo da izražava pozitivne ili negativne emocije. I dalje se spretno kreće između forme i oblika svojih pesama, izuzetno dobro povezujući pop sa bolom i radošću. Zato Bless This Mess odjekuje čak i nakon slušanja, bilo zbog svojih spretnih melodija ili zbog umetničkog okruženja kompleksnosti majčinstva i života.
