Iza nas ostao je još jedan Nišvil. I ako bez dinara iz republičkog budžeta i ove 2014. godine organizatorima nije promakla ni jedna sitnica,  tako da je i ove godine džez Festival u Konstantinovom gradu protekao najbolje moguće.

Ovogodišnji „Nišville“ otvorio je sastav „Moba“, koji je nastao kao spoj više generacija niških muzičara, sa Oliverom Katićem kao specijalnim gostom.

01 MOBA ft. OLIVER KATIC

Album ovog kvarteta „Sećanja“ čine originalne kompozicije članova benda. Svoj nastup otpočeli su instrumentalom nakon čega im se priključio i pevač Oliver Katić. Izveo je nekoliko pesama čiji se već poznat muzički izraz sastoji iz različitih  žanrova, od pola, soula preko fanka i džeza. Široj publici je već poznat kao učesnik šou programa „Ja imam talenat“.

02 Oliver Katic

Ovogodišnja dobitnica nagrade za životno delo je džez pevačica Nada Pavlović. Ona je u pratnji kvarteta „Moba“ na opšte oduševljenje publike izvela dve numere u aranžmanu Miše Blama, odajući mu čast tom prilikom. Najpre je otpevala baladu „Cry me a river“ a potom i pesmu „Lady be good“. Nakon uručivanja nagrade od strane gradonačelnika grada Niša, na bini je došla Mila Stojković učenica Miša Blama. Ona je zajedno sa bendom izvela omiljenu numeru več pomenutog nedavno preminulog muzičara „Crni orfej“.

03 Nada Pavlovic

Prvi nastup Nišvill-a 2014. činili su domaći muzičari koji su pokazali da kvalitetna muzička scena na našim prostorima i dalje postoji kao i publika koja je željna nje. Moramo se podsetiti i konferencije za novinare, kojoj je prisustvovala Nada Pavlović. Na početku pres konferencije direktor Ivan Blagojević je zahtevao da najpre porazgovara sa Nadom Pavlović. Ona je ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo. Nada Pavlović je jedini izuzetak koji neće dobiti nagradu za životno delo na osnovu ove nagrade. O tom problemu nije rečeno mnogo ali se smatra velikim propustom ministarstva kulture. Kao vid naknade Nišville joj je uručio sumu u vrednosti od pedeset hiljada dinara. Budući da je srednju muzičku školu završila u Nišu, naglašava koliko joj je drago što je ove godine bila počastvovani izvođač.

04 Press Nada Pavlovic

Ono što je ključ njene karijere i uspeha jeste stalan rad. Planovi za budućnost se ogledaju u tome da radi u kontinuitetu i da nikada ne odustane. Za sebe kaže da ne voli da se bavi pretežno autorskim radom. Najviše pažnje posvećuje nastupima uživo, po čemu je publika izuzetno ceni i poštuje.

Džipsi sving sastav „Dorado Schmitt“ nastupio je na glavnoj bini „Nišville-a“, pred skoro do poslednjeg mesta popunjenim tribinama.

Već pri prvim taktovima poznatih pesama, publika je reagovala burnim aplauzima. Koncert je počeo umirujućim notama, ali to se ubrzo promenilo. Obožavaoce su zagrejali bržim tonovima, a onda već u sledećoj pesmi, raznežili mirnijim melodijama.

Tehničke poteškoće nisu nimalo poremetile atmosferu, koja se nastavila u istom, razigranom ritmu nakon otklanjanja problema.

Kako niko od članova benda nije znao najbolje engleski,  pustili su da muzika tokom čitavog koncerta govori sama za sebe. Najviše ovacija doživela je njihova najpoznatija kompozicija „Bossa Dorado“ kojom su ujedno i završili svoj sjajan nastup.

05 Dorado Schmitt

Kako su organizatori saopštili, Nišville proširio svoje granice i uz zvuke gajdi i veličanstveni glas Vaje Balkanske, otišao pravo u svemir. Publika uživala je u zvucima bugarske etno muzike koju je na sceni izvodilo pedeset gajdaša. Najveću pažnju privukla su dvojica dečaka koja su svojom sigurnošću na sceni izazvali oduševljenje prisutnih. Valya Balkanska nastupila je u pratnji čuvenog bugarskog orkestra 101 Kaba Gaidi. Bugarska pevačica je jedna od najcenjenijih umetnica sa naših prostora, čija se pesma “Izlel e Delyu Haydutin” našla na Zlatnoj ploči koja je 1977. godine poslata u svemir, a koja je napravljena sa ciljem da predstavlja zemaljsku civilizaciju u svemiru. Takođe, njen rad je potvrđen i “ordenom Stare planine” koji se smatra najvećim priznanjem u Bugarskoj. Po završetku koncerta, krenuvši kroz tvrđavu, gajdaši su svojim izgledom i ponovo svojom brojnošću, zadivili prolaznike06 Vaja Balkanska i 50 gajdasa

Američki sastav „The Cookers“ nastupio je pred niškom publikom takođe, prve večeri Nišvil džez festivala. Nastup je otpočeo dodeljivanjem statue cara Konstantina popularnim „Kuvarima“ , što je publika pozdravila ovacijama. Dejvid Vajs, frontmen benda, predstavio je svoj sastav i koncert je otpočeo. Posetioci Nišvila mogli su da uživaju u kompozicijama čitavog stvaralačkog opusa popularnih „The Cookers“-a. Predstavljanje članova benda, više puta je prekidalo nastup ovih džezera. Svaki član sastava imao je solistički momenat, a ljubitelji džeza su svakog ponaosob pozdravili gromoglasnim aplauzom. Koncert završen je kompozicijom „Farewell Mulgrew” koju je pijanista ovog benda Georg Cables komponovao kao oproštaj od prijatelja, takođe pijaniste, MilleraMulgrew-a.

07 THE COOKERS
08 Zuralia“Zuralia  Orchestra”, sastav iz Bukurešta ove godine prvi put je učestvovao na Nišvil Festivalu i to na dve bine. Njihova muzika predstavlja miks “Jazz fusion” i džipsi muzike sa elementima tradicionalne muzike Balkana. Kako su rekli, inspiraciji pronašli su i u muzici Gorana Bregovića. Poslednje večeri svoj koncert započeli su zvucima flaute, na šta je publika odmah reagovala burnim aplauzima. Njihova obrada pesme ,,Hej mala, malena” već je nagovestila da će nastup biti pun energije i da nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Usledile su njihove obrade i drugih poznatih hitova, kao što su ,,Gas, gas” i ,,Kalašnjikov”, koju su čak svirali dva puta. Prepoznajući svaku pesmu već sa prvim taktovima, gomila je pevala uglas i igrala na svaku od njih, a atmosferu su dodatno zagrejali članovi benda, koji su takođe igrali. Euforija je potrajala, kada je pevačica ovog sastava najavila promenu ritma i prelazak na rege muziku. Oduševljena publika je i to odlično prihvatila i nastavila sjajan provod sve do samog kraja koncerta, kada su se članovi orkestra zahvalili svima i izrazili svoje oduševljenje festivalom i reakcijama koje su izazvali među okupljenima.

Nastup „Assaf  Kehati“  počeo je njegovim obraćanjem publici na srpskom jeziku, koji je sama publika ispratila velikim aplauzom. Pesma „Naked“ sa istoimenog albuma koji će biti objavljen za oko dva meseca, izazvala je najviše emocija kod slušaoca. Ona, prema rečima autora, govori o tome kako čovek treba da bude iskren prema sebi bez obzira na poteškoće sa kojima se tokom života srećemo. „Pre izvođenja pesme Naked zamolim svakoga iz publike da zamisli želju, a ja zatim poželim da im se ona ostvari.“, rekao je ovaj šarmantni muzičar dok nas je upoznavao sa svojim umetničkim delom.Assaf je priznao da gotovo svaka pesma koju je pisao ima priču koja je prati, tako da smo za vreme izvođenja pesme „Two horses fight“ mogli da vidimo dva konja koja jure po divljini. Pred sam kraj nastupa izjavio je da je oduševljen srpskom kuhinjom kao i publikom koja širi pozitivne vibracije i inspiriše ga.

09 Press Assaf Kehati Trio

 

Čuveni izraelski umetnik održao je i radionicu u „Simfonijskom orkestru“. Ovaj gitarista i kompozitor ima iza sebe dva albuma, u pripremi je i treći. Radio je sa dosta poznatih umetnika. A trio, sa kojim sada nastupa, pored njega, čine kontrabasista i bubnjar. Sala je bila prepuna i svi prisutni su imali prilike da se upoznaju sa njihovim načinom izvodjenja i da dobiju korisne savete.

009 Assaf Kehati

„Brussels Jazz Orchestra“  za svoj 20. jubilarni rođendan zapalio je publiku Nisville festivala. Numere koje su izvedene bile su posvećene Louis Amstrongu i Čarli Karteru, kao i numera koju je komponovao pijanista sastava pod imenom „Smiling“.

Čast im je što po drugi put nastupaju na Nisville-u i ponovo su uspeli da podignu publiku na noge, ali pored odlične muzike prezentovali su i strup predstavu koja je bila ispraćena muzikom kojom su oduševili publiku.

10 Brussels Jazz Orchestra

Prvi naširoko popularan član makedonske grupe „Leb i sol“, a drugi svrstan među prvih trideset gitarista u svetu, svirajući u duetu akustične gitare, nisu ni u jednom trenutku dozvolili da dođemo do daha. Dominantne melodije bile su sa makedonskih prostora i obilovale su nepravilnim ritmovima, ali i mnogim improvizacijama oba interpretatora. Mogli smo prepoznati u duetskim aranžmanima poznate pesme kao što su „Ne si go prodavaj, Koljo“, „Uči me, majko, karaj me“, „Kalajdžijsko oro“. U muzički dijalog dvojice virtuoza uključila smo se i svi mi kada je Tadić uveo solističkom kompozicijom španskog karaktera, a zatim obojica uplivala u melodije poznate pesme „Jovano, Jovanke“.

Na kraju bih mogla samo da parafraziram uvek nasmejanog Vlatka da je na Nišvilu vladala identična atmosfera kao pre tačno 45 godina na „Vudstoku“.

11 VlatkoStefanovski

Ako je Vlatko Stefanovski bacio publiku u sevdah, Kendi Dalfer ih je vinula pravo u nebesa. Po treći put na Nišvilu, sa svojom petočlanom postavom, prva dama saksofona priredila je nastup za pamćenje.Spajajući tradicionalno sa modernim, stvarala je zvuke koji nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Par hiljada posetilaca imalo je priliku da uživa uz hitove poput ,,Lily was here“ i ,,Pick up the pieces“ ali i novije numere, koje će se naći na njenom narednom albumu. Prvi put nastupajući sa jedanaest godina, jedna od najlepših žena džeza može se pohvaliti karijerom dugom preko trideset godina, verovatno najlepšim instrumentalom (Candy was here) i saradnjom sa nekim od najpoznatijih muzičkih imena (Princ, Dejv Stjuart, Pink Flojd, Areta Frenklin, Čaka Kan, Blondi, Bijons..) od kojih je najzadužniji za njenu ljubav prema muzici upravo njen otac, poznati holandski saksofonista Hans Dalfer. Na pitanje šta misli o Nišu u kome je po treći put, odgovorila je da se oseća kao kod kuće, a da je obostrano potvrdio je i direktor Nišvila, koji je predložio da Kendi dobije status počasnog građanina Niša. Kada bismo se vodili onim da svako traži ono za šta smo rođeni, nakon sinoćnjeg perfonsa sa sigurnošću možemo da kažemo da je Kendi Dalfer to pronašla – i fantastično joj ide.

12 Candy Dulfer

012Candy DulferČuvena holandska saksofonistkinja, Candy Dulfer takođe je održala radionicu u sklopu pratećeg program “Nisville Workshop“ u prostorijama Simfonijskog orkestra. Poznata umetnica čija karijera traje već dvadeset godina, prvi nastup je imala sa samo jedanaest godina zajedno sa svojim ocem, za koga je više puta istakla da je njen najveći uzor. Smatra da je baš to što je počela tako mlada da se bavi muzikom doprinelo tome da nikada ne oseća napetost i nervozu na sceni. Nekoliko puta je naglasila da joj je na nastupu najvažnija energija, kao i atmosfera među publikom, zahvaljujući čemu uživa dok svira. Iako nema fakultetsko muzičko obrazovanje to je nije sprečilo da postane zvezda svetskih razmera.   Do sada je sarađivala sa najpriznatijim muzičarima sveta, među kojima je i Prince, sa kojim je, kako je izjavila, najviše volela da provodi vreme u studiju razgovarajući o muzici. Radionici koju je Candy održala prisustvovalo je desetine mladih, koji su na samom kraju druženja sa njom bili pozvani da joj se pridruže na sceni i udruženim snagama odsviraju improvizovanu kompoziciju. Za samo nekoliko minuta scena je odjeknula zvucima saksofona, bubnjeva, klavira i gitare praćenih gromoglasnim taktovima aplauza publike.

Poznati srpski pijanista i kompozitor, Vlada Maričić,  je uz repertoar albuma “ Romano Cubano”, pored kubanske pevačice Nidije Moje, po drugi put publiku u nišu oduševio savršenim spojem funk-a i latina,sa elementima tradicionalne balkanske muzike. Slušaoce, izvodjač je brzim latino numerama na početku nastupa uspeo da pokrene, i veštim rukovanjem instrumentima publiku očarao. Posle svoje najpoznatije kompozicije Bolero Negotino, publiku ostavio u oduševljenju jer je dokazao da je spajanje Balkanske muzike sa latino ritmom ipak moguće. Bolero Negotino je izveden sa tolikom ljubavlju da su se slušaoci pitali kako je moguce sažeti toliko emocija u jednu mirnu smirujuću i tajnovitu kompoziciju. Izlaskom poznate kubanske pevačice sastav takodje pokazuje svoju strastveniju stranu i pevačica uspeva da publiku jos jednom podigne na noge. Koliko je publika zaista bila fascinirana izvodjenjem ovog sastava, govori činjenica da je nakon poslednje numere pozivala muzičare da se vrate na binui odsviraju još jednu numeru, na sta su Vlada i Nidija pozitivno odgovorili i veče zatvorili laganom baladom.

13 Vlada Maricic

Tania Maria Korea Reis je tokom svoje četrdesetogodišnje karijere izdala tridesetak albuma i imala veliki broj nastupa na velikim festivalima. Tokom karijere kombinovala je mnoge stilove poput džez roka, angloameričkom muzikom, afro kubanskom i latino džezom – stvorila je svoj stil i tako su joj dodelili nadimak „brazilske Aretha Franklin“.

Za boravak u Nišu ima samo reči hvale i jako joj je drago kada joj neko ponudi da dodje i svira za publiku koja je voli i poštuje. Kao mala je želela da bude advokat, ali joj je otac ponudio nagodbu da svira klavir i da ne pere sudove. To je za nju predstavljalo veliko zadovoljstvo, jer je tokom karijere uvek imala svoje bendove, a nikada nije morala da svira u nekom tuđem. Svoj boravak u Francuskoj opisuje kao jedno veliko iskustvo, zadovoljstvo i skolu. Kada bi svirala uvek je svirala ono sto je nju činilo srećnom i davalo joj inspiraciju. Volela bi da kroz njenu muziku deca uče da igraju i vole muziku jer dok su mali moraju da rade zanimljive stvari za njih, a ne neke teške i ozbiljne lekcije. Muzika treba da razveseli ljude i da ih zadovolji i učini srećnim.

14 Tania Maria

I ovogodišnji jubilarni „Nisville jazz festival“ otvoren  je veličanjem jednog od najvećih ikona ciganske muzike, Šabana Bajramovića, svirkom na amfiteatru na Nišavskom keju. Nišku publiku prvi je pozdravio kubanski sastav „Estudiantina orchestra koji je  uspeo da kroz svoju muziku prenese autentični tradicionalni kubanski ritam, da podigne deo publike na noge, i da zajedno čine svakodnevnu nišku atmosferu egzotičnom kubanskom. Nastupili su zatim  Irina Jovanović i Marko Radojković, kao i Čudesmo iz Beograda. Veseli kubanski bend, “Estudiantina Ensemble”. Ovaj žanr muzike potiče iz 1927. godine, a radi se o vrlo impulsivnoj i moćnoj melodiji. Ovaj bend je formiran kako bi se sačuvala tradicionalna kubanska muzika; svi članovi ovog benda koristili su stare instrumente koji su se nekada koristili pri prvom stvaranju muzike za salsu. Interesatno je da su oni jedan od retkih bendova koji sviraju muziku sa istočnog dela Kube, jer su se ovakvi bendovi formirali krajem 19. veka od strane studenata.Iako je kiša mogla da uništi završetak ove večeri, oni su uspeli da održe istu atmosveru kao i grupa Mop Mop. Svojom pesmom “Bodas De Oro” podigli su publiku na noge i naterali ih da zaigraju salsu. Koncertu „Prijatelji Šabanu“ prisustvovala je i Šabanova velika ljubav, Milica Bajramović, koja je belim ružama okitila sećanje na svog pokojnog supruga.

15 Estudiantina Orchestra

Kada su se na glavnoj bini „Nišville jazz festivala“ pojavili momci u odelima, publikom je zavladala histerija. Dugoočekivani nastup sastava iz Velike Britanije – „Empirical“ mogao je da počne. „Empirical“ je počeo svoj nastup kompozicijama sa poslednjeg albuma – „Tabula rasa“. Smenjivali su se zvuci kontrabasa, saksofona, vibrafona i bubnjeva, dok je vesela publika na svaku novu melodiju reagovala sve većim aplauzima i sve glasnijom vriskom.

Svaki od članova benda se nakon izvođenja obratio publici, a posebno su istakli da sve svoje pesme pišu sami. Koncert se završio numerom „Conflict in our world“, koju je za kraj najavio bubnjar Shaney Forbes. Još na samom početku koncerta iz publike se moglo čuti „Sjajno“ i „Fenomenalno“, što je nastup grupe „Empirical“ i bio do samog kraja.

Kako se pokazalo i Slovenija voli Nišvil. Raspevani Slovenije nastupili su na glavnoj bini treće večeri „Nišville jazz festivala“. Koncert su započeli pesmom  „No rost“ („Radost“), i nastavili baš u tom ritmu. Svaki član imao je svoj solistički deo, u svakoj od pesama. Na bini im se kasnije pridružio vokalni kvartet „Vox Arsana“,  jedan od najuspešnijih vokalnih sastava na Balkanu. Zajedno su izveli preko deset numera u svom posebnom aranžmanu. Bend je izjavio da im je u Nišu super i da se odlično osećaju na pozornici „Nišvilla“, kao i da se oseća ritam sambe u vazduhu, nakon čega je usledila pesma „Mas que nada“. Repertoar je bio raznovrstan, od numera iz mjuzikala, preko energičnog ritma sambe, do lakih umirujućih nota balada. „Big Band DOM“ – dobrepoljski orkestar mladih iza sebe ima dva uspešna albuma. Vođa benda je Braco Doblekar, koji je takođe i originalni član grupe „September“, i nastupao je ponovo iste večeri u tom sastavu. Orkestar čine još uvek mladi, ali dobro uigrani i veoma talentovani muzičari.

Poslednje veče Nišville jazz festivala otvorio je beogradski sastav Fish in Oil. Ovaj bend izvodi instrumentalnu  autorsku muziku, sa puno slobode i iskusne improvizacije. Sviraju kombinaciju brojnih muzičkih žanrova: jazz-a, blues-a, funk-a i filmske muzike, izbegavajući da budu klasifikovani pod ijednim od njih. Uspeli su da u potpunosti prenesu neverovatnu količinu energije na publiku, i otpočeli jedno fantastično veče.  Za početak su odsvirli brzu melodiju uz koju je nemoguće ostati miran , i začinili ga dominantnim zvukom saksofona. Nakon toga su usporili ritam, svirali opuštajuće melodije, i učinili da gledaoci zaborave na stvarnost  i u potpunosti se prepuste čudu koje se odvijalo ispred njih.  Jedan od najupečatiljivijih trenutaka ovog nastupa bio je kada je, frontmen grupe, Dušan Petrović, zasvirao dva saksofona odjednom izazivajući brojne ovacije oduševljene publike.

Grupu ,,Proces” je na glavnoj bini (Sky/Earth Stage) festivala, domaća publika dočekala sa velikim oduševljenjem, što su i zaslužili priredivši koncert za pamćenje. Grupi “Proces” su prelepe volonterke Nišvila ulepšale sam izlazak na scenu,zajedno su otvorili nastup svojim najvećim hitom “Rio”, sa svog drugog albuma “MySka Pesma”, iz 2009. godine. Oduševili su nas i sa hitovima poput “Cipele” i “Dušanove ulice”. Predstavili su nam nove pesme sa neobjavljenog novog albuma, uz šarljivi komentar da su previše stidljivi da bi ga objavili.

16 PROCES

Poslednje večeri na Nišvilu dugo očekivani bend „Blues brothers“ je nastupio na glavnoj festivalskoj bini. Publika je sa oduševljenjem iščekivala početak, dok su, svima poznati, crni šeširi i naočare dolazili na scenu. Sa malim zakašnjenjem zbog aviona, braći se na sceni priključio i Rob „Sweet Soul“ Paparozzi. Na samom početku posetiocima, su se obratili sa: „Zdravo Niš!“ Ovim je maraton dobrih starih hitova mogao da počne. Dobre zabave, glume i bluza bilo je na pretek. Svi su pevali na sav glas. A braća su često govorila: „divna publika“ i time nagradjivali verne obožavaoce. Kao počasnim izvodjačima pripala im je nagrada „Šaban Bajramović“, koju je uručio američki ambasador. On im je u pratnji svoje kćerke dodelio počasnu statuu. Braća su tada izvela svoju najpoznatiju numeru „Everybody need somebody“ i poručili svima da je najbitnija stvar u životu upravo ljubav.

17 BLUES BROTHERS -

Naravno, nije ni čudo da je “a capella” hor iz Beograda “Viva Vox” oduševio publiku u Nišu. Toliko odličnih glasova na jednom mestu, jednostavno ne mogu da ostave ravnodušnim, još ako izvode poznate pesme, koje su obeležile jednu epohu, bez i jednog instrumenta, onda je dobar provod zagarantovan. 

40 Viva Vox

Nišvil je imao i svoje predstavljanje na Kolarcu, gde su nastupili najbolji evropski džez orkestar BJO i najbolji srpski bend Eyot, a koji je posvećen nedavno preminulom kontrabasisti, kompozitoru, aranžeru  i neumornom džez promoteru Mihailu Miši Blamu, čemu je prisustvovao i njegov unuk,  koji je dobio ime po slavnom dedi. Nišville je ulaznice za pomenuti koncert poslao Ministarstvu kulture Srbije i ministru Tasovcu lično. Direktor festivala Ivan Blagojević kazao je, da će Ministarstvo kulture ovde imati bar nekog predstavnika, koji se održava dovoljno blizu zgrade Ministarstva – ako im je već Niš – predaleko!

 

Niš/press

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here