Na današnji dan, 5. novembra 1994. godine, preminuo je Milan Mladenović. U avgustu posle nastupa u Budvi, prebačen je u bolnicu. Mladenović je preminuo u Beogradu, gde je i sahranjen na Novom Groblju.download

U šestoj godini se sa porodicom preselio u Sarajevo, gde je živeo narednih nekoliko godina, o čemu je rekao:

Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo… Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd

*Tri ulice u glavnim gradovima bivših jugoslovenskih republika nose Mladenovićevo ime!  Naime, jedna ulica u Zemun polju u Beogradu je 2004. godine ponela ime Milana Mladenovića, a početkom decembra 2007. godine i u Zabjelu, predgrađu Podgorice, jednoj ulici je dato njegovo ime. U oktobru 2012. jedna od ulica u naselju Jakuševac u Novom Zagrebu takođe. Marta 2011. godine, Liberalno-demokratska stranka pokrenula je inicijativu da trg ispred Doma omladine u Beogradu ponese ime Milana Mladenovića. Inicijativu je za samo 12 dana potpisalo 15.000 građana, a 14. juna iste godine, Skupšitina gradske vlade potvrdila je ovu odluku. Prema odluci Skupštine Grada od 14. jula 2011. plato ispred Doma omladine u Beogradu nosi ime „Plato Milana Mladenovića“, a ploču sa njegovim imenom otkrio je poslednji menadžer EKV-a Dušan Ercegovac.

Godine 1970. porodica Mladenović preselila se u Beograd. Milan je pohađao Jedanaestu beogradsku gimnaziju u kojoj je krajem sedamdesetih godina, zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihailovićem Gagijem i drugom iz kraja Milanom Stefanovićem – Mikicom, osnovao svoj prvi bend — Limunovo drvo. Svirali su na gitarijadama u Žarkovu i Železniku, u Bloku 45 (tzv. „Rok blok”), u Domu omladine, a održali su i tri samostalna koncerta u SKC-u i sali Studio M u Novom Sadu. Poznatije numere Limunovog drveta bile su: „Da li se sećate?”, „Sedmi krug”, „Oko moje glave”, „Limunovo drvo”, „Ne veruj”, „Prevaren” i „Crni hleb“. U to vreme Milanovo društvo postalo je aktivno uključeno u novi pravac muzike poznat kao novi talas.

 

Godine 1980. zajedno sa Mihailovićem, Dušanom Kojićem- Kojom i Ivanom Vdovićem – Vdom, Mladenović je osnovao svoj prvi značajniji sastav — Šarlo Akrobata. Prvi nastup su imali aprila 1980. godine u SKC-u, kao predgrupa Pankrtima.

Nekoliko pesama grupe („Niko kao ja„, „Ona se budi„, „Oko moje glave„, „Mali čovek„) ubrzo je objavljeno na kultnoj kompilaciji „Paket aranžman“, a 1981. godine izašao je prvi i jedini album benda – „Bistriji ili tuplji čovek biva kad…“, koji se smatra jednim od važnijih albuma jugoslovenskog novog talasa. Šarlo Akrobata se nakon toga raspao usled nesuglasica između Milana i Dušana

Krajem 1981. godine, Milan Mladenović sa Dragomirom Mihailovićem, drugarom iz bivšeg benda Limunovo drvo, formira novi bend Katarina II. Tokom 1982. novom bendu se priključuju klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, a 1983. basista Bojan Pečar i bubnjarŠarla akrobate Ivan Vdović. U toj postavi grupa 1984. godine izdaje album „Katarina II“ na kojem se nalaze čuvene numere „Aut“, „Jesen“, „Radostan dan“, „Treba da se čisti“, „Ja znam“ i druge. Većinu tekstova na debi ploči radio je Milan Mladenović, tekstove za pesme „Vrt“ i „Platforme“ potpisao je Gagi, a muzika je zajednička. U tom periodu, Gagi dolazi u sukob sa zakonom i po povratku iz zatvora saznaje da više nije član grupe. Mihajlović kao nosilac prava na ime Katarina II uskraćuje grupi pravo da se dalje njime koristi, te bend bira novo ime – „Ekatarina Velika“. U EKV dolazi novi bubnjar Ivan Fece Firči (iz Lune), umesto Vda. Godine 1985. izlazi istoimeni album „Ekatarina Velika“ koji dobija povoljne kritike te skreće pažnju na bend. Album iz 1986., „S vetrom uz lice“, lansira ih na sam vrh jugoslovenske rok scene, gde sa Mladenovićem na čelu ostaju sve do 1994. godine izdajući seriju uspešnih albuma.

Tokom rada sa Ekatarinom, Mladenović sarađuje kao producent na albumima bendova „Gustaf i njegovi dobri duhovi“ (Gustafi) i „Fit“.1985. godine se zajedno sa ostalim članovima Ekatarine pojavljuje u filmu Gorana Markovića „Tajvanska kanasta“, a sledeće godine i u filmu Darka Bajića „Crna Marija“ gde igra glavnu ulogu i za koji je napisao numeru „Bus Station“. Krajem osamdesetih piše muziku za jednu pozorišnu predstavu na kojoj još rade i Vlatko Stefanovski, Đorđe Erić (sin Dobrice), Zoran Petrović i drugi.

Početkom jugoslovenskih ratova, 1992. godine, sa članovima grupa Partibrejkers iElektrični orgazam formira projekat „Rimtutituki“, čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu.

U leto 1994. godine Mladenović putuje u Brazil, gde sa dugogodišnjim prijateljem Mitrom Subotićem – Subom (alijas Rex Ilusivii) i nekoliko brazilskih muzičara snima album „Angel’s Breath“ („Dah anđela“). Po Milanovim rečima, „to je neka vrsta psihodeličnog samba-roka s balkanskim uticajem”. Milan zatim odlazi u Pariz, gde je režirao spot za pesmu „Crv“

Milan Mladenović rođen je, 21. septembra 1958. godine u Zagrebu.

 

 

Objava: Milena Ilić

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here