Turski džez trio Soyut Boyut će se predstaviti srpskoj publici poslednjeg dana Beogradskog džez festivala, 1. novembra od 19 i 30 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Soyut Boyut je fri-džez trio koji  koristi akustične i električne džez elemente kako bi dopreo do podsvesti slušalaca. Ovaj sastav čine eminentni turski džez muzičari: Sarp Maden (gitara i elektronika), Engin Recepogulari (saksofon) i Ediz Hafizoglu  (bubnjevi), sa kojima smo popričali o predstojećem koncertu, turskoj džez sceni, njihovom muzičkom stilu i aktuelnostima u bendu.


SoyutBoyutKako ste se upoznali sa džez muzikom?

Sarp Maden: Bio sam izložen umetničkoj muzici i džezu još u detinjstvu. Kao tinejdžer počeo sam da posećujem džez koncerte i imao prilike da čujem uživo mnoge velikane džez muzike poput Majlsa Dejvisa, Četa Bejkera, Dizija Gilespija, Kita Džereta, Pola Bleja, Elvina Džounsa i mnoge druge koji su nastupali u Istanbulu. 

Engin Recepogulari: Odrastao sam u Izmiru, gradu u kojem se organizuje džez festival, tako da sam imao prilike da uživo čujem mnogo talentovanih džez muzičara. Takođe, tamo je postojao i odsek za džez muziku na Istanbul Bilgi univerzitetu, koji je  stvorio malu džez zajednicu mladih muzičara iz Istanbula.  

Ediz Hafizoglu: Odrastao sam u jednom selu u Bugarskoj i naučio dosta o tradicionalnoj muzici i instrumentima. Moje interesovanje za džez muziku je poraslo kada sam se preselio u Istanbul. S obzirom na to da je jedina šansa za džez usavršavanje na tom mestu bio Istanbul Bilgi univerzitet, odlučio sam da tamo studiram, a potpuno sam se posvetio tom muzičkom pravcu kada sam počeo da radim sa Rikijem Fordom.  

 

Možete li nam reći nešto više o džez sceni u Turskoj i džez pravcima koji su popularni u toj sredini?

Sarp Maden: U Turskoj, centar dešavanja na džez sceni je uglavnom u Istanbulu i tu je moguće pronaći sve: od mejnstrim džeza, različite mešavine tradicionalne turske muzike sa džezom do avangarde. Mnogi mlađi umetnici dosta istražuju i stvaraju nove pravce ove muzike.  

Engin Recepogulari: Nova generacija muzičara ima priliku da sa svojom muzikom nastupa u klubovima kao što su Nardis i Mitani. Scena je uglavnom smeštena u Istanbulu, gradu koji ima dva velika džez festivala. Takođe postoje mali događaji i festivali u Izmiru, Ankari i Bursi. Iako Turci vole da slušaju standardne, fank i r’n’b tipove džeza, postoji i publika koja preferira alternativni džez.  Deo publike voli i izvođače koji mešaju tradicionalnu tursku muziku sa džezom. 

Ediz Hafizoglu:  Sa početkom novog milenijuma, pojavila se nova generacija koja je zainteresovana za džez muziku i objavljene su desetine novih džez albuma u poslednjih 10-15 godina. Za većinu nas, ovo je potraga i period u kome težimo da pronađemo sopstveni zvuk u ovom muzičkom žanru. Zbog toga se stvara mnogo novih interesantnih džez projekata.  Kao vlasnik izdavačke kuće (Kabak & Lin), radim na tome da proizvedemo jedinstven zvuk ili pokret koji je karakterističan za našu zemlju. Drugim rečima, to je kombinacija naše tradicionalne muzike i improvizacije.  Iako smo na početku puta, privukli smo pažnju slušalaca.

 

Naziv vašeg muzičkog sastava je Soyut Boyut što znači apstraktna dimenzija. Šta za vas predstavlja ovaj naziv i na koji način on povezuje muziku koju stvarate?

Sarp Maden:  Svi smo angažovani na različitim projektima i stvaramo muziku sa manje ili više strukture, tako da smo u ovom projektu želeli da to izbegnemo i jednostavno pustimo zvuk iz naše podsvesti. Volimo da preuzimamo rizike i trudimo se da izbegnemo poznate i komforne muzičke zone. 

Engin Recepogulari: Želeli smo da sviramo zvuke i boje koje stvaramo u našem umu, bez pritiska da oni imaju već definisane oblike i formu. Takođe, želelli smo da odvojimo muziku koju čujemo od njenog pisanog oblika, i to stvaranjem vektora zvuka i njihovim mešanjem sa kombinacijom različitih boja i visina koje čujemo u tom trenutku. Ponekad, muzika može da aktivira stanje koje otvara našu svest, tako da se mi trudimo da otvorimo ove kapije u datom muzičkom momentu.   

Ediz Hafizoglu: Predstavlja zvuk koji stvaramo u trenutku zahvaljujući konekciji koju mi imamo, a ne šablone, boje i slike koji stvaraju te zvuke.  To je ono što Soyut Boyut predstavlja, barem za mene.

 

Soyut BoyutBudući da kombinujete elektronske i akustične elemente dok stvarate muziku, kako biste opisali vaš zvuk i u koji džez pravac biste svrstali vaš sastav?  

Sarp Maden: Zapravo, mi ne volimo da definišemo naš zvuk i muzički pravac, jer želimo da svaki put počnemo od početka kada sviramo. Ne znamo u kom pravcu ćemo ići, ali to može biti potpuno drugačije od prethodnog nastupa. Svi instrumenti i elektronski uređaji su zapravo drugačije boje između kojih biramo da li ćemo ih koristiti ili ne. Budući da uglavnom improvizujemo i da ne sviramo melodije, ponekad nas svrstavaju u free jazz grupu, a naša muzika uglavnom ne zvuči kao mainstream free jazz.  Sviramo muziku koja je ili mirna ili agresivna, jednostavna ili sofisticirana, akustična, elektronska ili pank…

Engin Recepogulari: Ne bih voleo da svrstam naš muzički trio u jedan muzički žanr. Možda je to kombinacija muzike u našim ušima, koja se sastoji od mnogo različitih zvukova. 

Ediz Hafizoglu: Ne možemo svrstati našu muziku u šablon, jer to nama ništa neće značiti. Ona je kombinacija svakog zvuka koji smo do sada čuli. To je muzički stil u kom mi zapravo ne znamo šta će se sledeće desiti.

 

Odlučili ste da oslobodite vaš trio od okova pisane muzike i da je učinite mnogo improvizovanijom. U skladu sa tim, članovi benda ne razgovaraju o muzičkim idejama dok ne uđu u studio i dok ne počnu da pričaju svojim instrumentima. Koliko inspiracije imate u tim trenucima i da li uspevate da potpuno transformišite emocije koje imate u muziku? 

Sarp Maden: Da, uglavnom ne pričamo o tome šta ćemo ili kako svirati, već se nadamo da će se magija sama desiti. Ukoliko ne forsiraš muziku, postoje veće šanse da ćeš dobiti inspiraciju za njeno stvaranje.

Engin Recepogulari: Naš plan snimanja je vrlo jednostavan. Trudimo se da stvorimo što više muzike u ograničenom vremenskom periodu. U studiju provodimo jedan dan i trudimo se da budemo  relaksirani i da ne žurimo dok sviramo. Nije uvek moguće transformisati emocije, ali se trudimo najbolje što možemo. S obzirom na to da radimo i na dosta drugih projekata, trudimo se da istraživanjem stvorimo naš novi zvuk. 

Ediz Hafizoglu: Odaberemo najpre dan za snimanje i svi odemo u studio. Uglavnom gledamo kako da izvučemo iz sebe maksimum. Pokušavanje da stvoriš muziku bez prethodnog dogovora o tome je kao meditacija.

 

Da li ste imali prilike da sarađujete sa evropskim džez muzičarima i čija muzika je najsličnija vašoj?

Sarp Maden: Svirao sam sa brojnim američkim i evropskim muzičarima kao što su: Majk Mekginis, Stefani Belmondo, Riki Ford, EST symphony (sa Magnusom Ostromom, Denom Berglundom, Džeki Terason, Marijusom Nesetom), Dejv Bini, Rova saksofon kvartet. Takođe, svirao sam različite džez pravce, od mejnstrima do avangarde, od pisane do potpuno improvizovane muzike. Shvatio sam da postoji nešto zajedničko svim tim muzičkim pravcima, što nam je omogućilo da stvaramo muziku zajedno bez obzira na razlike u stilovima.  

Engin Recepogulari: Svirao sam sa mnogim evropskim džez muzičarima, ali iz različitih muzičkih pravaca. Što se naseg sastava tiče, u planu je saradnja sa drugim evropskim muzičarima.   

Ediz Hafizoglu: Radio sam sa raznim muzičarima poput: Duška Gojkovića, Rikija Forda, Ibrahima Malufa, Volfganga Mutšpila. Mislim da sam zbog mojih balkanskih korena, uvek uživao da sviram muziku sa etno elementima i solo album, kao novi projekat na kome radim sa tim muzičarima, upravo ide u tom pravcu.  

 

Prvi put nastupate na Beogradskom džez festivalu čija je tema budućnost džeza. Šta prilika da predstavite svoju zemlju i novi džez talas na ovom festivalu, znači za vas?

Sarp Maden:  Veoma sam srećan i uzbuđen zbog prilike da sviram u Beogradu i radujem se što ćemo predstaviti svoju muziku, upoznati nove ljude i naučiti nešto novo.   

Engin Recepogulari: Ovo će biti moja prva poseta Beogradu. Počastvovani smo što ćemo biti deo ovog festivala i podeliti našu muziku sa drugima.   

Ediz Hafizoglu: Drago mi je što ćemo biti deo ovako važnog festivala, upoznati mnoge muzičare i posetiti grad u kome se možemo osećati kao kod kuće. Nadamo se da će ovo biti dobar koncert i želeli bismo da učestvujemo na Beogradskom džez festivalu svake godine, sa različitim muzičkim projektima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here