Nebojša Maksimović rođen je, 1979. godine u Beogradu. Sa dve godine je počeo da svira klavir, a sa četiri godine je primljen u muzičku školu. Sa petnaest godina, primljen je na Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Diplomirao je 1999 godine sa nagradom za najbolji uspeh iz klavira na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a potom i magistrirao 2004 godine na istoj ustanovi sa najvišim ocenama. Magistrirao je i na Akademiji “Santa Cecilia” u Rimu 2006. godine kao stipendista Vlade Republike Italije. Završio je majstorske kurseve kod eminentnih pijanista i pedagoga. Oktobra 2009. godine, doktorirao je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu odbranivši prvi umetnički doktorat na toj instituciji.
Tokom školovanja osvojio je mnogobrojne značajne nagrade u zemlji i inostranstvu. Javno nastupa od svoje četvrte godine na koncertima, kao i na radiju i televiziji za koje je načinio više trajnih snimaka. Održao je više stotina solističkih resitala i nastupao kao solista sa orkestrima u svim značajnim salama u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Italiji i Grčkoj. Njegov snimak sa solističkog koncerta u velikoj sali Kolarčeve zadužbine je postao Hit godine na „Top listi klasične muzike Radio Beograda 2“ za 2012. godinu. Sada je docent za klavir na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Svira klavijature u brojnim beogradskim rock i pop bendovima, komponuje, aranžira, producira pesme. Uz brojne sessione i snimanja klavijatura u pesamama raznih izvođača i bendova snimio je po jedan ceo album sa bendovima Fat Black Sexy Mama (Švajcarska) i Kraljevski Apartman sa kojima je nastupio 2013 kao predgrupa grupi Whitesnake.
Trenutno priprema prvi album svog rock benda Witch 1. Beogradski Hard & Heavy Rock bend koji poslednjih sezona redovno i uspešno nastupa po beogradskim klubovima Kuglaš, Vrtoglavica, Danguba i Fest. Članovi su Dejan Antić (vokal), Vojin Perišić (gitara), Nebojša Maksimović (klavijature), Aleksandar Toković (bas) i Nenad Vuković (bubnjevi). Bend je do sada objavio pet autorskih singlova, a tokom 2015 se očekuje i prvi album autorskog materijala.
I – Umetnost vs. šund
- Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Apsolutno jeste došlo do ekspanzije raznih kvazi muzičara. To je najnegativnija pojava kompjutera u muzici uz mnoge pozitivne mogućnosti koje su kompjuteri otvorili.
- Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Šund je uvek postojao na trzistu kroz celu istoriju. Šund ima tu karakteristiku da je jako prijemčiv velikim masama. Kompjuter je samo olakšao nabeđenim muzičarima posao.
II – Analogno vs. digitalno
- Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Mogu da čujem razliku veoma lako. Što se mlađih tiče situacija je individualna kod svakog. Ima ih koji mogu da čuju razliku itekako.
- Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Digitalni zapis je olakšao mnoge stvari u procesu snimanja i produkcije muzičarima i producentim, ali sto se tiče boljitka u samom zvuku a i u kvalitetu muzike mislim da nije doneo nikakav boljitak zato što se najčešće te prednosti i olakšice zloupotrebe da se prikriju nedostaci muzičara ili producenta. Ranije nije mogao svako da se bavi muzikom.
III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
- Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Ne mislim da se mnogo smanjila potražnja. Zavisi od žanra muzike zapravo. Uvek će biti traženi studijski muzičari koji iz jednog tejka mogu da snime pesmu na visokom nivou.
- Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Mislim da je moguće napraviti na računaru kod kuće dobar snimak čak i jako dobar, ali ipak ne snimak onog nivoa kao u nekom vrhunskom studiju sa pravim instrumentima, pravim zvukom velike prostorije itd. Osim nekih podžanrova elektronske muzike.
IV – Sviranje vs. programiranje
- Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Po meni elektronska muzika ima svoje mesto u diskotekama i sličnim mestima. A neki njeni elementi zavisno od pesme i ideje koju muzičar ima svakako mogu biti pridodani osnovi koju čine živi ljudi i pravi instrumenti kao određeni efekat ili boja. U tom slučaju ako se elektronika ne zloupotrebi može doneti pozitivne stvari u svakom žanru.
- Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?
Ne može po meni da zameni nikako. A ko će primetiti. Zavisi koliko se kvalitetno isproducira i izmiksuje snimak i koliko je slušalac muzički naslušan i obrazovan.
V – Nosač zvuka vs. youtube
- Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Youtube s jedne strane omogućava svakome da istog momenta čuje sve što se objavi na bilo kom kraju planete što je na jedan način sjajno. Ali sa druge strane to donosi i rezultat da autorska prava nikad neće biti što su bila.
- Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Naravno da nije isto i nikada neće biti isto. Neuporedivo je iskustvo videti nekoga uživo.
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
- Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Mislim da i dalje plakati i štampani mediji izuzetno doprinose kampanji i da se ne može bez njih.
- Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Svakako može da doprinese odzivu, ali nikako i da garantuje tačan. Milion puta sam se uverio da „going“ ili “not going“ nisu realno stanje stvari.
VII – Borba za RnR
- 1.Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Witch 1 priprema snimanje novih pesama. Neke već izvodimo uživo, neke još nismo izveli na svirkama. Kraljevski apartman takođe svira po celom regionu iz vikenda u vikend, naročito kada je sezona motoskupova tako da nastupa ima itekako. Naravno svi znamo kroz istoriju da u svetskim ekonomskim krizama kao što je ova najviše pati takozvani “srednji sloj i srednja klasa” koja je po prirodi stvari uvek bila pokretač kako rock tako i klasične muzike. Tako neki projekti oduzimaju više vremena nego što bi trebalo da se privedu kraju. Uopšte borba da se kvalitetnom muzikom dobaci do većeg broja slušalaca je komplikovanija u takvim situacijama. No, nemam nameru ni da se predam i prepustim situaciji, ni da se povlačim zbog toga, jer se time ništa ne može postići. Idemo dalje…
tekst i intervju: Predrag Jovanović / Druga Strana Računara / RADIO BEOGRAD 1
foto: Marko Gajić
