Na današnji dan, 10. decembra 1955. godine, rođen je Goran „Ipe“ Ivandić,  jugoslovenski i srpski rok bubnjar, poznat po svom radu sa Bijelim Dugmetom. 

Ипе_ИвандићIvandić se rodio u Varešu, u srednjoj Bosni. Njegova rođena sestra je Gordana Ivandić, kasnije pevačica grupa Mirzino jato i Makadam. Kao dečak se preselio uSarajevo. Tokom osnovne škole pohađao je časove violine, ali se nakon završnog ispita više nije hteo zamarati s njom.

Ipe i njegovi priajtelji su sredinom 1970. osnovali grupu u okviru Pionirskog centra „Boško Buha“ u Sarajevu delovala je muzička sekcija. Sastav je nazvan „Crossroads, a Ipetu su pripali bubnjevi.

Pošto mu je muzika oduzimala slobodno vreme, Ipe je ponavljao drugi razred gimnazije i prešao na vanredno školovanje. U leto 1972. sastav Mobi Dik je pozvao Ipeta na tromesečnu „tezgu“ u Trpanj. Kada se vratio u Sarajevo, Ivandić je postao jedan od najtraženijih bubnjara u gradu. Opredelio se za sastav (Rock) sastavljen od poznatih i muzički obrazovanih sarajevskih muzičara čije je ideje kasnije objedinio Gabor Lendjel, vođa Teške industrije. Kako je u leto 1973. ostao bez posla na moru, Ipe je sticajem okolnosti ostao u Sarajevu i nakon razgovora sa Goranom Bregovićem odlučio da pređe u Bijelo dugme.

Sledećih nekoliko godina je svirao u Bijelom dugmetu. Početkom 1976. godine grupa je otišla u Ameriku, gde su snimili Ivandićev singl s pesmama „Džambo“ i„Vatra“, te Bebekov s pesmama „Milovan“ i „Goodbye, America“. Početkom jeseni u Ivandić odlazi u JNA, a na njegovo mesto privremeno dolazi Milić Vukašinovićiz Indeksa.

Kada je 1978. Bregović otišao u vojsku, Ipe i Laza Ristovski su pokrenuli vlastiti projekt „Stižemo“. S obzirom na početni uspeh, oni napuštaju Bijelo dugme i u potpunosti se predaju novom projektu. Međutim, 19. septembra iste godine je Ipe uhapšen zbog posedovanja hašiša i osuđen na tri godine zatvora. Posle ovoga, Ivandić je odlučio da ostavi poroke, prodao je bubnjeve, počeo da uči i uspešno položio nekoliko ispita na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, smer – novinarstvo. Ubrzo je shvatio da ne može bez muzike, pa je ponovo nabavio instrument, i 1979. sa Slađanom Milošević snimio album „Gorim od želje da ubijem noć“.

17. februara 1981. otisao je na izdržavanje kazne u Foču. Od prvog dana isticao se primernim ponašanjem i radom u muzičkoj sekciji, pa je čak dva puta dobio dozvolu da nastupi sa KUD-om „Braća Ribar“ iz Foče. Za Dan Republike 1982. godine, predsedništvo SFRJ ga je oslobodilo daljnjeg izdržavanja kazne. Oko Nove godine je prihvatio poziv da ponovno zauzme svoje mesto u Bijelom dugmetu, u kom je ostao do raspada grupe 1989.

Sa dugogodišnjom devojkom Amilom je snimio dva albuma – „Kakav divan dan“ (1985) i „Igre slobode“ (1986), na kojima je pokušao da neguje muziku baziranu na zvuku elektronskih instrumenata. Posle neuspeha poslednjeg albuma, digao je ruke od bilo kakve muzike izvan „Bijelog dugmeta“.

Nejasno je gde je živio nakon početka rata u bivšoj Jugoslaviji. Većina kaže da je živio u Beogradu, ali Željko Bebek u svom intervju govori da je živeo u Beču [1].

13. januara 1994. Ivandić je pao sa šestoga sprata zgrade u Beogradu i umro. Veruje se da je u pitanju samoubistvo, iako Bebek u gore navedenom intervjuu tvrdi da ne veruje u to. Goran Bregović misli da je zbog mesečarenja Ipe ispao kroz terasu hotelske sobe.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here