Kraljevi svetske metal scene, uvek novi IRON MAIDEN pred više od oko 20 000 hiljada obožavalaca, ne samo da je ispunio očekivanja, postigao je mnogo više od toga. Neponovljive britanske legende održale su koncert na Kalemegdanu i za nesto više od sat i po vremena fantastičnog koncerta, drzale celu masu na svom dlanu, koja nije spuštala ruke. 

DSC_0409

 

Za ove momke godine ne igraju nikakvu ulogu, jer su se na sceni mogli videti omladinci u najboljem svetlu, i najživahniji Brus Dikinson, koji nije prestajo da trči sa jednog kraja bine na drugi, a što  apsolutno uvek  oduševi. Maideni svaki put poklone jedan legendarni paket, koji uvek pokaže i dokaže nešto novo, ali i da dobra muzika nikada neće biti stvar prolaznosti. Iron Maiden je prosto rečeno – neuništiv!

Kocert je počeo pesmom “Moonchild”, potom su se ređali neponovljivi hitovi izazivajući vriske i horsko pevanje publike. Zaista neopisiv osećaj je biti na mestu gde su, naravno izmedju ostalih i: “Run to the Hills”, „The Trooper“, “The Number of the Beast”, “The Prisoner”, “2 Minutes To Midnight“ i kako seče do srži stvar “Wasted Years”. 

DSC_0790

 

Nakon „završetka“ koncerta i čini se oproštaja pesmom „Iron Maiden“, na gigantnu binu vraćaju se: “Aces High”, “The Evil That Men Do” i “Sanctuary”.

Naravno, da „svako vreme ima svoju muziku“ ili su bar to pokušali da mi objasne, ali da se razumemo, Iron Maiden je vanvremenski, neponovljiv…nema reči koje bi ih opisale, a možemo ih nabrajati danima. Muzika koju Maideni serviraju osećaju sve starosne grupe, stoga, budimo realni, nije svako legendaran, a u današnje vreme retko ko ili gotovo niko to ne može da postane, a Maideni će uvek biti  otelotvorene legende, proslog, sadašnjeg i budućeg vremena. Hvala vam, a sada moramo natarg u realnost! Up the Irons! 

tekst/foto: Milena Ilić

1 KOMENTAR

  1. Mejdeni, ali Mejdeni kao bend, jesu neuništivi i fenomenalni i vrh i sve to…Ali, pravih fanova Mejdena nema samo u fan pitu. Ima ih i u parterima 1 i 2. E tu sad stupa na scenu bezobrazluk. Ne znam čiji – organizatora, ili samo menadžmenta Mejdena. Ako ste u fan pitu, vi možete da posmatrate koncert sa svih strana koncertnog prostora, ali ako ste u parteru 1, dočekuje vas “građevina“ visine i širine dvospratne kuće, koja sadrži miksetu, tezge za piće i pljeskavice, tako da oni koji vole da slušaju muziku, i koji nisu došli da jedu i piju, prinuđeni su da posmatraju koncert sa strana. Ajde što jedva mogu da vide, nego su time uskraćeni za kvalitetan zvuk. Građevina, naravno, potpuno odsijeca središnji dio koncertnog prostora, koji po pravilu ostaje prazan, a zamislite koliko bi ljudi još tu moglo da stane. Parter 2, odnosno fanovi pomenute grupe su tek opljačkani. Prema pričama, oni su tek zagrađeni. Pa ajde to, nego malo dune vjetar, zvuk se rasprši i ne čuje se dobro. E sad, zašto se o tome malo ne piše – o takvim stvarima? Ja sam bio u fan pitu, proveo sam se fenomenalno, ali znate 4500, 3500, 2800, nisu male cifre. Neko je za to morao da štedi mjesecima, a nije dobio ono što se očekuje od takvog događaja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here