Band „Deccin Ye Mc“ je nastao pre dve godine u Novom Sadu i čine ga Goran Kovačević i Miroslav Maletić -„Kića“, koji se muzikom bave preko 30 godina, kroz različite forme i bendove.
Što se sadasnjeg angazmana tiče, pored banda “Deccin Ye Mc”, Miroslav svira gitaru u kultnom Novosadskom bandu “Amajlija”, a Goran svira bubnjeve, gitaru i peva back vokale u bandu “Pro Rock Angels” koji je cover band “Rolling Stones”.
CD “Kasni radovi” je izašao krajem Avgusta 2014-te u izdanju “Mascom Records”-a, koji je distributer za ceo region i na njemu se nalazi osam pesama. Album je urađen u rock maniru sa primesama funk-a i punk-a a tekstovi su angažovani sa primesom humora.
Autori muzike su Goran Kovačević i Miroslav Maletić, aranzmana Goran, Miroslav i Ivan Fece Firchie, (u čijem studiju “Think Tank” je i snimljen materijal tokom 2013. i 2014. godine), a autor tekstova je Goran Kovačević.
Pored Gorana, Miroslava i Firchija, band “Deccin Ye Mc”, na živim svirkama, čine još i iskusni i fenomenalni Novosadski muzičari: Nikola Kostić Lee Man – bas gitara, Stevan Sibinčić – gitara i Vladimir Srdić – usna harmonika.
Umetnost vs. šund
- Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Ne bih se složio sa tvrdnjom da je pojava kompjutera dovela do ekspanzije loših muzičkih dela, čak naprotiv, veća upotreba tehnoloških dostignuća je omogućila autorima da na lakši i jeftiniji način komponuju i snimaju svoja autorska dela.
- Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Svakako da upotreba računara nije uzrok za pojavu šunda na muzičkom tržištu. Naime, šund je kao nuspojava u svakoj autorskoj oblasti, oduvek prisutan u svim društvima i na svakom nivou razvoja. Nije tehnologija uzrok pojave i porasta šunda već stanje i trendovi u društvu.
Analogno vs. digitalno
- Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Potrebno je dobro izvežbano uvo da bi se danas primetila razlika izmedju analognog i digitalnog zvuka. Profesionalci mogu da je primete, a slušaoci verovatno u velikoj većini ne mogu da razaznaju tu razliku, pogotovo oni koji nisu odrasli na vinilu i kasetama. Siguran sam da slušaocu i nije toliko važno kojom tehnologijom je pesma snimljena, već da li mu se dopada ili ne.
- Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Digitalni zapis je svakako doneo boljitak u muzici i to iz vise raloga: znatno je smanjeno vreme potrebno za snimanje, a time je značajno pojeftinio proces snimanja, što je svakako veoma važno za rok muzičare i bendove, koji po default-u nemaju baš mnogo sredstava na raspolaganju. Takođe, samo snimanje, editovanje, ubrzavanje ili usporavanje pesama, korišćenje raznoraznih efekata, doterivanje vokala, znatno je uticalo na kvalitetnije zapisivanje materijala, pa će tako svaka dobra pesma zvučati baš po želji.
Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
- Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Naravno da programi za snimanje ne mogu da od netalentovanih naprave dobre studijske muzičare, tako da potreba za njima ne prestaje. Ne mogu još uvek da zamislim taj program i mašinu koja će dobro odsvirati neku solo deonicu na gitari, zameniti virtuoznost i genijalnost nekog pijaniste ili trubača. Čak i pored gomile programa za “peglanje” vokala, još uvek postoje i nastupi uživo, gde je teže sakriti nedostatke u pevačkom i sviračkom smislu.
- Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Kod kuće radim samo demo snimke i ništa ozbiljnije. Probano – dokazano, za ozbiljniji snimak je potrebno profesionalnije okruženje i tehnički setup.
Sviranje vs. programiranje
- Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Svaka dobra kompozicija koja oplemenjuje i uveseljava slušaoca je najvažniji rezultat komponovanja i snimanja i potpuno je nebitno da li je elektronska, akustična ili nešto treće. Ja lično, koristim elektroniku u manjim količinama, ali nemam ništa protiv njene dominantne upotrebe, ukoliko ona vodi ka kvalitetnom izrazu.
- Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?
Po mom mišljenju, kompjuter ne može da zameni čoveka, pre svega u smislu ideje, komponovanja i aranžiranja, jedino što olašava snimanje i produkciju. Običan slušalac teško može da zaključi na osnovu slušanja snimka šta je odsvirano uživo a šta je “ukucano” .
Nosač zvuka vs. YouTube
- Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
U organizovanim društvima cena muzike preko interneta nije obezvređena a, čini mi se, da i mi idemo u tom pravcu.Ne vidim razlog da autorska prava budu drugačija u odnosu na tradicionalne nosače zvuka i načine prezentacije (radio, TV i sl…).
- Da li je Youtube publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Ne bih poistovećivao Youtube auditorijum sa publikom na koncertima. Gledanje YouTube sadržaja u kućnoj varijanti ili kafiću apsolutno nije slično odlasku na concert i uživanju u performansu uživo. Tek na živoj svirci možete osetiti kvalitet i energiju svog omiljenog pevača ili band-a i uveriti se u kvalitet i sposobnosti istih. Takodje, svaki koncert i numera je poseban doživljaj za posetioce, jer ih svako doživljava na svoj, specifičan način.
Plakati i mediji vs. društvene mreže
- Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Apsolutno da. Značajna uloga medija i društvenih mreža je potisnula upotrebu mnogih tradicionalnih načina emitovanja, kao i oglašavanja materijala i dogadjaja. Čak su i Rock`n`roll dinosaurusi tipa Rollingstonesa na poslednjoj turneji većinski koristili ovaj način oglašavanja i reklamiranja eventa, pa čak i za vreme trajanja koncerata.
- Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
U principu, dobar deo ljudi koji kliknu na „Going“ neće prisustvovati i samom dogadjaju ali će veliki broj klikova možda i pogurati neke neodlučne da dodju . Realno gledano, društvene mreže ljudi dobrim delom koriste i za samoreklamiranje i ulepšaniji „virtuelni“ život, pa će se ponekad pridružiti eventu na koji neće ići, samo zbog toga što je to u trendu u tom trenutku.
Intervju i tekst: Predrag Jovanović / Druga Strana Računara/ RADIO BEOGRAD 1
